Poštovani slušaoci, dragi pretplatnici „Radio12.biz“….Za nama je decenija postojanja, trajanja i u doba i nedoba. U vremenima koja su su za nama , bilo je uspona i padova, od blokada (KORONA), preko ekonomskih kriza, svakodnevnih životnih problema….Jutra su nam započinjala neizvesnošću, večeri dolazile ispunjene strepnjom šta nam donosi sutrašnji dan. U tim i takvim okolnostima, „12“-ica je nastojala da bude svetionik nečega što se vidi na horizontu – nade, pozitive, tolerancije. Uveren, da čisto i iskreno srce prevazilazi sve nedaće, nastojao sam da kao urednik radija doprem do svakoga od Vas, sa iskrenom željom da nam note budu relaksacija, komunikacija tokom programa da izazove osmeh svima koji su sa nama, uz spoznaju da smo manje više svi sa Balkana, prokuženi od ostatka sveta, ali okreni – obrni, SVOJI NA SVOME ! Ne mogu a da ne izjavim zahvalnost svim saradnicima koji su tokom minulih 120. meseci svojim glasovima, muzičkim izborima, razgovorima sa Vama, davali smisao našem prisustvu u Vašim životima. HVALA im na tome, uveren sam da su i oni ispunili segment svog života – vama ! 30.03.24. smo zajeničkim druženjem obeležili, Sanči i meni, poseban datum. Sa nama su bili najmiliji…..nisu važne njihove „funkcije“, važno je da su bili uz nas.
Tom prilikom su nam nedostajali dvoje, za koje sam i te kako „vezan“ – Goran Karić Čuburac i Verka iz Hamburga. Goran je bio sprečen obavezama u njegovom hotelu Frizengajst u Wismooru, dok je radijska mezimica Verka, pre par godina otišla na neko bolje mesto…..Hvala im za sve što su za mene i moje saradnike učinili.
Za kraj ili pak, neki početak nove decenije, Sanči i ja Vam se zahvaljujemo na svakom minutu provedenom sa nama…..Uvereni da prepoznajete našu posvećenost Vama, želimo da za 10. godina imamo sličnu objavu na Vašem i našem sajtu….sajtu zajedničkog radija, „radio12.biz“. Vaši, Sanči Keza.
