У прилог томе сведочи и податак да се Београд нашао на четвртом месту на листи најскупљих градова у Европи по ценама некретнина у односу на висину прихода, што је недавно објављено на сајту Нумбео који важи за највећу светску базу података о животним трошковима, као и о квалитету живота.

Однос цене некретнина и просечних прихода у Београду износи високих 19,77. Главни град Србије се тако нашао иза Москве (однос 21,12), која је на првом месту, Париза (20,97) и Сплита (19,77), а испред Владивостока (18,63), Гдањска (18,31), Прага (17,97) и Милана (17,85), преноси Бизлајф.

Имајући у виду да је у прошлој години у Србији продато некретнина у вредности од око 4,2 милијарде евра, што је упркос пандемији коронавируса више него у претходне три године, стиче се утисак да кризе нема у овој области.

Тако је најскупљи квадрат стана у Србији у 2020. години продат у “Београду на води” и коштао је чак 9.600 евра. Када је реч о староградњи, највиша цена плаћена је на Дорћолу у Улици Краља Петра – 4.500 евра по квадрату.

У Грађевинској дирекцији Србије кажу да је тренутно већа потражња од понуде, што утиче и на раст цена.

Постојао је краћи застој због короне у реализацији у марту и априлу прошле године због објективних околности, али се тржиште врло брзо стабилизовало и вратило на ниво пре епидемије, кажу у ГДС.

Продаја је почела да расте већ у другој половини маја и од тада се бележи константан раст продаје и интересовања купаца.

Просечна цена станова новоградње у Србији у 2020. години износила је око 1.400 евра, што представља повећање у односу на 2019. годину од 1,8 одсто.

Просечна цена квадратног метра стана у Хрватској у другом полугодишту прошле године износила је 1.670 евра, што је 1,2 одсто више него у истом периоду 2019, показују подаци Државног завода за статистику (ДЗС).

Цене станова највише су скочиле у Ријеци, Осијеку, али и Загребу, где је просечна цена квадрата у новоградњи 1.820 евра, а у осталим насељима 1.470 евра.