Та два важна историјска догађаја су повезана јер, како историчари објашњавају, услови погодни за политичко организовање које су довели до присаједињења створени су пробојем Солунског фронта у Великом рату и уласком српске војске у Банат, Бачку, Барању и Срем у јесен 1918. После уласка војске, по општинама су формирани српски народни одбори, са Српским народним одбором у Новом Саду на челу, који је преко свог гласила расписао оглас за избор посланика за Велику народну скупштину и организовао њено одржавање 25. новембра 1918. у тадашњем хотелу „Гранд” у центру Новог Сада.

На Великој народној скупштини 757 делегата (578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, три Шокца, два Хрвата, шест Немаца и један Мађар) из 211 општина Баната, Бачке и Барање донело јединствену одлуку о отцепљењу тих области од Угарске и њиховом директном присаједињењу Краљевини Србији. Дан раније, 24. новембра, Велики народни збор у Руми такође је донео такву одлуку за Срем.

„Пупин” у рукама Станића

Комисија за доделу покрајинске награде и покрајинских признања једногласно је одлучила да Награда АП Војводине „Михајло Пупин” ове године припада професору др Драгану Станићу с Одсека за српску књижевност новосадског Филозофског факултета, који обавља и дужност председника Матице српске.

Др Станић ће примити ту највишу награду Војводине за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју АП Војводине.

Тако сазван свенародни збор у Новом Саду био је посебан по демократичности и вишестраначности јер су одлуку о присаједињењу једногласно донели и радикали и демократе, иако је уочи одржавања Скупштине постојао и други концепт – да се Банат, Бачка и Барања, најпре директно присаједине новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца., која је створена 1. децембра 1918, а тек после Краљевини Србији. Међутим, на Скупштини је победила теза радикала Јаше Томића да се Банат, Бачка и Барања директно присаједине Краљевини Србији. Победи те тезе у великој мери је допринео буњевачки делегат, католички свештеник Блашко Рајић из Суботице својим ватреним говором. 

Велики свенародни збор у Новом Саду био је посебан и због тога што су и жене имале право да гласају.

Музеј присаједињења

Музеј присаједињења 1918. године отворен је пре две године у Новом Саду, на стоту годишњицу Велике народне скупштине на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Тада је речено да ће Музеј бити место незаборава посвећено великанима који су донели ову историјску одлуку. 

Безусловно присаједињење нису изгласали само Срби, већ су тада као и данас у Војводини заједно били и Буњевци, Словаци, Русини и многи други.

Оне су биле међу првима у Европи с правом гласа, с обзиром на то да су године 1918. право гласа у Европи имале само жене у Данској, Норвешкој и Енглеској, али је у Енглеској то право припадало искључиво женама старијима од 30 година, односно онима које су прелазиле имовински цензус, или имале факултетску диплому.

Великој народној скупштини присуствовало је седам посланица: Милица Томић из Новог Сада, Марија Јовановић из Панчева, Мара Малагурски, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић, Катица Рајчић и Олга Станковић из Суботице.

Њихови портрети су постављени у Музеју присаједињења у Новом Саду, који је отворен пре две године на обележавању 100-годишњице присаједињења.

У историји српског народа ретки су догађаји који су довели до таквих разултата до каквих је довела Велика народна скупштина 1918. и ретки су историјски догађаји који су отргнути од заборава и дочекују обележавање годишњице више од једног века, истакнуто је на обележавању 100. годишњице присаједињења.

Историјски значај присаједињења траје и данас, иако однос према том важном догађају у прошлости није био као данас, рекао је тада на свечаној академији председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Данас се у Војводини свечано обележавају датуми који су значајни за Покрајину, међу којима се по важности истиче 25. новембар.

Значајни датуми су први пут уведени у институцији система 2018, када је Скупштина Војводине, на предлог Покрајинске владе, донела одлуку о свечаном обележавању тих датума, као и одлуку да се поводом њиховог обележавања додели највише признање АП Војводине Награда „Михајло Пупин” и покрајинска признања најбољима за допринос у важним областима друштвеног живота.

Добитници покрајинских признања

Добитница покрајинског признања у области уметности „Павле Јовановић” је драмска уметница Мира Бањац, а покрајинско признање у области науке „Милутин Миланковић” припалао је др Биљани Шкрбић, редовној професорки на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду.

Покрајинско признање „Ференц Фехер” за културу припало је примадони мр Вероники Вери Ковач Виткаи, из области образовања – Признање „Ђорђе Натошевић” Основној школи „Иван Горан Ковачић” из Суботице, из привреде – Признање „Лазар Дунђерски” Весни Вучуревић, председници „Групе Универекспорт”, за спорт – Признање „Момчило Тапавица” Александру Коларову, из области равноправности полова – Признање „Милица Томић” Центру за социјални рад општине Стара Пазова и из области људских и мањинских права – Признање „Људевит Мичатек” Савезу слепих Војводине.

Та награда и признања додељени су први пут прошле године на свечаној академији у новосадском Српском народном позоришту, организованој поводом 101. годишњице присаједињења.

Подсетимо, први лауреат покрајинске награде „Михајло Пупин” био је академик Миро Вуксановић. Покрајинско признање у култури прошле године добила је пијанисткиња Рита Кинка Радуловић, у спорту репрезентативац Србије и један од најбољих играча НБА кошаркашке лиге Никола Јокић, из области равноправности полова покрајинско признање је припало иницијаторки формирања и првој координаторки одборничке мреже жена у Скупштини града Новог Сада Мији Страјин, у области образовања професору историје Атили Вајди, а у привреди Петру Матијевићу.

Е. Марјанов