– Мак је једно време био потиснут, али мислим да је последњих година поново засијао старим сјајем. Има добру цену и иако је улагање веће, већа је и зарада. Зато планирам да површине под маком повећавам из године у годину, а то ми није једини план у вези са њим – прича Јан Ондрејов.

Пандемија и разна ограничења навели су Јана на идеју да мак не продаје на начин како га је продавао до пре годину дана.

– Продајем га на пијаци и директно произвођачима колача. Пандемија нас је у једном тренутку закочила. Зато сам решио да мак који произведем, сам и мељем, пакујем, вакуумирам и, наравно, брендирам. Планови би требало да се реализују у најскорије време – истиче Ондрејов.

Тржиште је преплављено увозним, неквалитетним маком, за који се не зна колико је путовао, где се и под каквим условима чувао.

– Мак је уљарица и уколико се неадекватно пакује и чува, врло брзо ужегне. Зна да буде и горак. Домаћи мак је квалитетнији и уколико се адекватно чува, нема му равног. Тиме мислим да се бавим и да купцима омогућим да купе готов квалитетан производ – напомиње наш саговорник

Мак се иначе сеје у јесен и пролеће. Јесењи је квалитетнији, тамнији је, а пролећни је светлије боје. Сеје се обичним сејалицама. Преко зиме се надгледа, а највише му штети голомразица.

-Уколико није никао, мора се у пролеће пресејавати. Око њега има доста ручног, физичког рада, највише око плевљења. Највећа опасност маку прети од инсеката, па се мора радити заштита. Врши се кад и пшеница, крајем јуна и почетком јула. У зависности од године и временских услова, по јутру мак даје принос од 200 до 500 килограма – објашњава Јан Ондрејов.

Он не сеје само мак, али га посебно воли јер, како каже, кад се погледа улагање и зарада, врло је исплатив. Сеје и пшеницу, кукуруз и, што је занимљиво, сунцокрет за грицкање.

        Ж. Б.