„То је једини начин да се одужите човеку који је волео нашу земљу и наш град“, рекао је Весић пар сати после вести о смрти познатог глумца, не прецизирајући тачну локацију улице.

Како пише Би-Би-Си љубав је била више него узвраћена, јер серија „Само будале и коњи“ преведена као „Мућке“ остаје културни феномен у Србији и другим земљама некадашње Југославије, где је често емитована и титлована, што значи да су сви знали наслов и фразе на енглеском језику.

Физиотерапеут Жељко Ђекић често ме је поздрављао са изразом „Лавли Џабли“ (Ловелy јуббл) у клиници у блоковима на Новом Београду који има архитектонске сличности са Пекамом у коме се дешава радња серије, што је још један од разлога због којег „лудорије браће Тротер тако снажно одјекују у Србији“.

„Мућке су моје детињство. У спаваћој соби у којој смо мој брат и ја одрастали још увек постоји урамљени постер Дел Боја, Роднија и Бојсија. Дел Бој је сањар, а у Србији има много сањара“, рекао је Ђекић.

Због смрти човека који је тумачио лик Бојсија још се у многима у Београду мешају осећања туге и љубави, а једна од њих је Драгана Павловић која за ББЦ каже да јој је жао, те да је он био невероватан глумац и велики човек.

Трајна популарност серије у региону понекад изненади и њене глумце, па је тако Николас Линдхарст, који је глумио Роднија Тротера рекао да се осећао „као Краљица“ приликом посете Црној Гори, јер су гости једног ресторана устајали и поздрављали га аплаузом.

Ипак, Чалис је створио можда најјаче везе од свих глумаца, а његове посете Београду прошле године довеле су до снимања документарног филма „Бојси у Београду“ у коме је приказана огроман број људи који је дошао да га поздрави и да им се потпише на књигу.

Такође, он је на друштвеним мрежама редовно писао лепо о земљи.

Непосредно пред смрт добио је почасно држављанство, пише Би-Би-Си.