Обележавању Дана сећања присуствује и председник Србије Александар Вучић.
Академији присуствује и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић.
Химну Србије на почетку је отпевала оперска певацица Ања Мијатовић, а након обраћања председника Вучића, уследиће сценски приказ посвећен погрому, ауторке и редитељке Иване Жигон.
Током мартовског погрома албански екстремисти и припадници тзв. ОВК са Косова и Метохије протерали су више од 4.000 припадника српског народа, а њихова имовина, као и велики број верских објеката су спаљени или порушени. Многи су убијени и нестали, међу којима и припадници међународних снага.
Према проценама УНМИК-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана, учествовало је око 60.000 Албанаца.
Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.
Током два дана погрома горела је Богородица Љевишка (под заштитом Унеска), Призренска Богословија и Храм Светог Ðорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту, манастир Девич.
Реч је о претходно добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца током којег је протерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (десет Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбедности), док се две воде као нестале.
Повређено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.
Порушено је око 935 српских кућа, оштећено десет општинских зграда (школе, болнице, поште…), као и 100 верских објеката од којих спаљено 35 , укључујући 18 споменика културе.
Процењује се да је у погрому учествовало преко 60.000, а процесуирано је свега 400 особа, од којих су неки кажњени веома благим казнама.
Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мештани Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока при чему се један дечак утопио у реци.
Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су „преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села“.
Потпарол УНМИК-а, Дерек Чепел демантовао је да су два дечака страдала бежећи од Срба и оценио да је насиље било планирано.
Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела одговарајућу резолуцију.
За организаторе и иницијаторе ових злочина означаване су одређене организације ветерана тзв. ОВК, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и две минорне политичке партије – Национални покрет Косова (ЛПК) и Национални покрет за ослобођење Косова (ЛКЧК), за које се, како се спекулисало, тешко верује да су могле да окупе 60. 000 Албанаца.