ODNOS između majke i ćerke je poseban i specifičan. Čvrst i neraskidiv. Pun topline i ljubavi. U majčinom zagrljaju osećamo neobjašnjivu sigurnost, ona nam je oslonac, uzor, autoritet, putokaz, neko ko nas razume i onda kada drugi to ne umeju. Naše rame za plakanje, drugarica za ceo život…

Psiholog Elena Kuzmanović kaže da je odnos između majke i ćerke jedan od najsnažnijih i najintimnijih, samim tim i najrizičniji, ukoliko nisu razvile dobru komunikaciju. Specifičnost je upravo u sličnosti koja postoji između njih i u doživljaju majke da je ćerka svojevrsna refleksija nje same.

– Majka je ćerki prvi model žene i najranija spona sa svetom od čega zavisi kakav će odnos izgraditi prema sebi – kaže za „Život plus“ Elena Kuzmanović. – Od najranijih dana svojim reakcijama i brigom reflektuje detetove potrebe i stvara mu sliku o njemu samom. Ono kroz majku uči ko je, a ćerke i šta znači biti osoba ženskog pola. Zato je važno da majke imaju svest o složenosti sopstvene uloge u odnosu sa ćerkom. Ako krenemo od čuvene rečenice Simon de Bovoar „da se žena ne rađa, nego se ženom postaje“, onda je jasno kolika je uloga majke u tome.

Dobar odnos između majke i ćerke podrazumeva bliskost i poverenje, kao i zdrave granice u komunikaciji. Zadatak roditelja je da odgaji samostalno i emocionalno zdravo dete jer od toga zavisi kvalitet njihovih budućih odnosa. Ukoliko se izgradi sigurna vezanost, dete je smireno, emocionalno zdravo, pa kasnije svima pristupa sa poverenjem. Naša sagovornica objašnjava šta znači biti dobra majka a šta dobra ćerka:

– Dobra majka na prvom mestu poštuje i voli svoju ćerku, bez obzira na njen uzrast. To znači da tretira dete kao individuu, da ne pokušava da je ukalupi u sopstvena očekivanja, da stvara sigurnu emocionalnu luku i da predstavlja dobar model detetu, najpre zdravim odnosom prema sebi, a zatim i prema njemu. Dobra ćerka je ona koja je odgajanja uz ljubav i poštovanje, jer je učeći od roditelja, iz njihovog odnosa prema njoj, postala emocionalna zrela i izbalansirana osoba.

JAČANjE SAMOPOUZDANjA

Istraživanja su pokazala da ćerke koje su uspostavile dobru komunikaciju sa majkom imaju veće samopouzdanje i samopoštovanje, bolje se odnose prema sebi i prave kvalitetnije partnerske relacije.

– Ćerke su povezane sa majkom na više nivoa, najpre ranim odgajanjem koje nas vezuje za njih generalno (što je zajedničko za oba pola), a kasnije i činjenicom da je istog pola kao mi – smatra psiholog. – Način na koji nas majka vodi kroz proces odrastanja i individuacije boji u velikoj meri mladu ličnost koja se formira. Zato je majkama potrebna velika podrška očeva, posebno u ranim periodima roditeljstva, jer je ogroman pritisak upravo na njihovoj ulozi a balansiranje oba roditelja može mnogo da doprinese.

Neretko se dešava da se odnosi između majke i ćerke naruše kada je dete u pubertetu. Šta dovodi do jaza među njima i kako je mnoguće ostvariti dobru komunikaciju u periodu, koje je za dete vrlo osetljivo i specifično? Psiholog naglašava da je reč o burnom i snažnom trenutku u životu svake osobe i da tada nije lako ni adolescentu ni roditeljima:

– U prelaznom periodu između detinjstva i odraslog doba, polako postajemo sličniji našim roditeljima, u ovom slučaju majci. Pubertet karakteriše proces separacije i individuacije, gde ćerka želi da bude drugačija od majke i da se poštuje njena potreba za mišljenjem i izborima. Istovremeno, ćerki je potrebno da zadrži osećaj bliskosti sa majkom, ali uz jasnije granice, što majku nekada zbunjuje. U tom teškom periodu se obično „žanje ono što se posejalo ranije“, pa je važno da se majka naoruža strpljenjem, da poštuje težinu njenih muka i želju da bude drugačija. Kao odrasla osoba, majka je emocionalno pripemljenija da se nosi sa teškom komunikacijom, promenama raspoloženja i burnim reakcijama ćerke, dok su adolescenti veoma zbunjeni onim šta im se dešava.

RIVALSTVO I BORBA MOĆI

Takođe, često se može čuti da su majka i ćerka bliske poput najboljih drugarica. Koliko je to dobro za odnos roditelja i deteta. Naša sagovornica kaže da nije reč o baš dobrim granicama između roditelja i deteta. Važno je da razlikujemo prijateljstvo od roditeljstva i da tome učimo dete.

– Roditelj je neko ko brine o detetu, postavlja okvire i zdrave granice, uči i toleriše, usmerava, ne opterećuje ga svojim problemima i ne očekuje od njega apsolutno intimno poveravanje – objašnjava Elena Kuzmanović. – Ćerka može da bude prijatelj sa ljudima koji su slični njenim godinama. Njoj je potrebna majka, ali ne još jedna drugarica. Ukoliko, recimo, majka smatra da joj je ćerka drugarica, jer joj priča intimne detalje iz života, posebno partnerskog, opet govorimo o rušenju granica i davanju uloge detetu koja mu ne pripada. Deca obično slušaju, pomažu i izigravaju prijatelje, jer su ih roditelji tako naučili, ali na terapiji govore do koje mere ih to opterećuje. Takođe, ako majka insistira na tome da joj ćerka govori svaki detalj iz života i na intenzivnom kontaktu i u kasnijem dobu, odna govorimo o lošim granicama i nekoj vrsti nedopuštanja detetu da odraste i formira svoj svet mimo majčinog saznanja.

Naša sagovornica naglašava da se termin „najbolja drugarica“ često koristi i kao sredstvo manipulacije, sa svrhom da dete oseća emocionalnu obavezu da bude iskreno i da služi roditelju. Dakle, majka je majka, drugarica je drugarica.

Ali odnosi ponekad mogu da odu u potpunu krajnost i da se između majke i ćerke javlja rivalstvo. Kada su odnosi narušeni i kada je nejasno šta donosi uloga majke, a šta ćerke, moguće je da se stvori i rivalitet koji obično odražava i neku vrste borbe moći, upozorava Kuzmanovićeva:

– Upravo ta namera ćerke da bude drugačija u nekom periodu života, može izazvati kod majke potrebu za dokazivanjem da je „njen način bolji“ ili da je ona bolja, ukoliko detetovo neprihvatanje shvati lično i kao neodobravanje. Slično može da se dogodi i ćerki, da u nameri za dokazivanjem svoje zrelosti, omalovaži sve ono što je njena majka, prosto da učvrsti uverenje da je drugačija. Posebno u onim oblastima u kojima se sa majkom ne slaže. Nažalost, na kraju svi shvatimo koliko postajemo slični roditeljima. Dešava se i da se neke majke loše nose sa starenjem, pa u mladosti svoje ćerke pronalaze razlog za rivalitet, zbog čega se trude da istaknu svoj izgled ili značaj.

Čini se da su odnosi između njih najbolji i nazreliji kada se ćerka ostvari u ulozi majke. Tada mnoge stvari gleda iz pozicije roditelja. Javlja se novi nivo razumevanja, ali postoji i opasnost od potencijalnih konflikata. Ćerka je suočena sa težinom i zahtevnošću roditeljstva, razume kroz šta je prolazila majka, ali možda lakše uviđa njene greške i nedostatke koje je pravila u odgajanju.

– Često nas više zabole stvari iz prošlosti kada vidimo sopstveno dete i shvatimo da njegove potrebe možda nisu prevelike, a našoj majci su bile teške. U našoj kulturi je običaj da majke pomažu ćerkama posle porođaja, nekada, nažalost, više i od očeva beba, pa se i tu na nov način suočavaju uloge majke i ćerke. Dešava se i da mlada majka oseti neku vrstu ljubomore zbog drugačijeg načina na koji se baka odnosi prema unučetu, a nije bila takva kao majka, posebno ako su imale disfunkcionalan odnos.

VAŽNO JE PRIZNATI GREŠKU

ONIČNO se kaže da bake imaju više vremena za unuke nego što su imale za svoju decu.

– Ljudi se menjaju a ne tako dobre majke kasnije postaju bolje bake, jer su shvatile sopstvene greške, ali uz dobru komunikaciju je moguće da se to između majki i ćerki popravi. Važno je da roditelj osvesti i imenuje sopstvene greške, da kaže detetu da mu je žao zbog toga i da proba da napravi kvalitetniji odnos, jer za to nikada nije kasno. Ukoliko su odnosi bili kvalitetni i ranije, roditeljstvo ćerke postaje novi nivo zbližavanja i učenja.

Novosti